Postoji nešto što mi je zagonetka već godinama, a opet, kao poznata lenština, nikad nisam temeljno istražila to pitanje. Radi se, naime, o paradajzu.
Ne, neću govoriti o njegovom ukusu, niti o tome kakvih sve vrsta ima, iako obožavam i paradajz i sve njegove prerađevine. Hm… Njegove prerađevine ili prerađevine od njega? Jer ako kažem ovo prvo, pomislim na buckasti, rumeni paradajz kako se valjuška na izlazu iz supermarketa, noseći u cegeru tetrapak Tomatina. Paradajz i njegova prerađevina. Nije to sad, međutim, tema, a ni meni gramatika nije jača strana.
Ono što me zanima je poreklo reči. Što se tiče naziva koji se koristi u mnogim jezicima, tomato u raznim varijantama, on je došao od Inka, koji su ovo voće nazvali tomalt. Paradajz je u Evropu došao iz Perua, i tu stvari počinju malo da se komplikuju. Neki narodi su samo malo izmenili postojeći naziv, ali ne svi.
Italijani zovu paradajz pomidoro. Zlatna jabuka. Pitam ja mog vernog prijatelja Gugla, a on mi kaže da su oblik i boja paradajza asocirali na – ljubav. Zbog srca svakako, ali očigledno i zbog jabuke, jer reč pomidoro je došla od izvesnog botaničara Pierandrea Matthioli (ostavljam ime u originalu, ako neko želi da gugla dalje), koji taj naziv pominje 1544. godine. Tada se, valjda, jabuka i na italijanskom još uvek zvala /pom/ kao i na francuskom. Ne znam italijanski, bar ne toliko. Uglavnom, taj čika je smatrao jabuku moćnim afrodizijakom, nazivajući je zlatnom jabukom, što dalje vodi do francuskog pomme d’amour , dakle, ljubavna jabuka. Naziv pomidor su u nekom trenutku maznuli Rusi, verovatno još i neki narodi, ali bitno je da se on koristi kao takav.
E sad, u srpskom jeziku koristimo nemačku reč der Paradeiser (austrijski nemački). Što je mene podsetilo na englesku reč paradise. Raj? Pa da, naši susedi Hrvati koje sam uvek cenila za to što izbegavaju tuđice (nemam ništa protiv tuđica, ali čemu one, ako postoji slovenska reč), lepo kažu rajčica. Znamo da je paradajz voće, pa sad možemo da se zapitamo šta je to u stvari Eva ponudila Adamu, i dal’ je to nešto raslo na drvetu, il’ na pritki nekoj. I sad, čovek bi očekivao da i Englezi, poput Austrijanaca, koriste svoju reč za raj da bi nazvali paradajz. E pa ne, oni ostavili sebi original – tomato!
Sve u svemu, srcoliki afordizijak crvene boje bi trebalo da nas asocira na raj i na ljubav. A mi od te divote pravimo salatu i sok, kuvamo soseve razne, pravimo kečap i šta sve ne još. S ljubavlju i uživanjem, kao da smo u raju!
Priče o rečima i o onome što označavaju 
Reči “paradajz”, “paradise”, “rajčica”, “pomidor” su zaista biblijskog porekla i povezani su sa legendom o Evi i Adamu. Naime ta zabranjena voćka, to jest rajsko drvo, drvo spoznanja, nije bila jabuka, već jedna vrsta smokve ili nara sa purpurnim i zelekastim plodovima. Kad se prvi paradjz pojavio u Evropi u 16. veku dobio je razna imena jer je bio žućkaste ili purpurne boje sa zelenim listovima koji su bili slični toj slici koja je nastala u 3. veku nove ere i podsećao je na to rajsko voće. Zbog Toga je dobio ime vezano za Paradise (raj) i ljubav (Adam je iz ljubavi pojeo).
Hvala, Jasmina, na ovom zanimljivom doprinosu 🙂
paradajz nije voće, svaka jednogodišnja biljka, ona koja mora iznova da se sadi svake godine je povrće, lubenice i dinje su povrće takodje.
one koje se samo jednom sade, visegodišnje (jabuka, kajsija, jagoda…), su voće, kaže gugl
Malo pažljivije čitanje teksta bi ukazalo na to da je rajsko voće ovde upotrebljeno figurativno, aluzijom na jabuku, zbog porekla reči “pomidoro”.
dovoljno pažljivo sam pročitao ‘Znamo da je paradajz voće’ u pretposlednjem pasusu
Jasmina, pozdrav is Amerike od srodne lingvistički nastrojene koleginice, blog ti je izuzetno zanimljiv. No pošto predajem španski jezik i kulturu, dozvoli da ti ispravim jednu greščicu: jeste da je paradajz prvi put otkriven u Peruu, ali su misionari preneli seme u današnji Meksiko i tu je prvi put sistematski odgajan. Naziv “tomatl” (a ne “tomalt”, ali to ti je možda samo greška u kucanju) pripada jeziku nahuatl koji stanovnici Meksika još uvek govore i koji španci nisu mogli da izgovore, te su sve reči koje završavaju sa “-tl” preinačene u “-te”, naime: shocolatl u chocolate, coyotl u coyote, aguacatl u aguacate (avokado) i još mnoge. Akcenat je takodje prebačen jedan slog bliže kraju reči, sledeći špansku fonologiju (izvorni jezik je NAhuatl, paradajz je TOmatl, čokolada je šoKOlatl, avokado je aGUAcatl i tako redom). No to je samo dodatak tvom lepom blogu i ništa mu ne smanjuje vrednost.
I još nešto. Ukoliko želiš, bilo bi mi zadovoljstvo da i ti budeš gost bloga, ako si zainteresovana da napišeš poneki tekst o rečima i njihovom poreklu.
Draga Bojana,
hvala na izuzetno korisnoj dopuni. Za tomalt – tomatl se zaista ne sećam da li je greška u kucanju, ili je tako preuzeto, važno je da sada znamo kako treba. 🙂
Još jedna sitnica – Jasmina je moj gost sa poslednja dva teksta, a moje ime je Nada i ja sam autor ostalih tekstova 🙂